TUĐA POSLA

Dođem danas iz škole, ostavim torbu, stavim knjige na stol pa kažem sam sebi : „Ajde Jure napiši taj sastav. Domaći rad , ništa lakše običan sastav“. A onda totalna blokada , domaći , svaki dan domaći. Samo ovaj put najlakše , sastav o bilo čemu. Eh, kad bih se mogao sjetiti . Sjedim već tri sata i gledam bilježnicu , a i ona gleda u mene kao da mi govori : „Piši Jure“! U taj čas uđe mama pa kaže: „Što gledaš, piši Jure“! Evo i tate viče odmah s vrata : „Piši Jure“! Spustila se večer, došla sestra iz škole i prvo što mi je rekla: „Što gledaš majm… piši to“. Pa da… sjetio sam se ! Imam temu, idem pisati sastav o vama koji samo znate gledati tuđa posla!

MOJ KRAJ

U mom kraju često puše bura,

Od nje more stalno tetura.

Valovi se dižu visoko,

Brodovi se stežu jako

Da ih bura ne odnese daleko.

Stara baka kalce krpa,

Dok mi dica idemo palente i mlika.

Nestane nam često struje,

Pa uz sviću dica bruje,

Jer vrime sporo iđe.

I koja pahulja doleti s planine,

Dok je vitar vije.

Želimo da ujutro kad se dignemo,

Dvorište nam bude bilo ka najbilji lancun.

Lipa je u mom kraju zima,

Jer u špakeru pola ima.

Cila kuća miriše

Po vareniki krave Cvitke.

Neka nam se zima još malo rita,

Dok nam lito ne doskita.